Danas sam sasvim sigurna da imaš magnet u grudima,
Taj magnet tako privlači, taj magnet tako toksično zrači
I samo na sekund stvara varnicu od koje vijekovima gore planete!
Da od kamena napraviš papir, a od starca ponovo dijete – ti možeš, a čak i ne znaš.
Ne znaš koliko vrijedi ta iskra što zaustavlja vrijeme.
Od tebe, nadomak mene. A samo sam ti dvaput šapnula ime.
Samo sam udahnula česticu slobode, dok je sreću neko vezao.
Taj čvor je nestao kao sidro duboko u vijekovima nekih nadanja.
Stavio si ruku na grudi da sakriješ vibracije, ja sam ostala nijema
Od stare iste varnice. Zaplivali smo u okeanu i dotakli čvor
Davno svezane potonule imaginacije.
I na sekund svemira sve je bilo u redu.
Bez daha, snage i kontrole nastavljamo živote.
Nekog prosto ljubav nenadano ozrači
Toliko da ga više nikad ništa ne privlači.
I da poslije svega, kad prođu sva stanja,
Zajedno umru u čežnji dva ista
Udaljena naelektrisanja.
